"Cudni su putevi Gospodnji". Milion puta sam bio svedok ovih reci i milionima puta sam ih prosaptao, kao neku poznatu tajnu, kao prepricavanje nekog ruznog sna, kao da ne zelim da priznam istinu. Svedok je ove zakonitosti bio i svako drugi, u to ne sumnjam niti u suprotno mogu biti ubedjen, ali nikako da razumem sebe i ljude oko mene, jer iako imamo bezbrojne primere pravde i pravicnosti, mi istu ne podrzavamo i bodrimo bezakonje i svaki oblik suprotnosti pravdi. Dok sam bio srednjoskolac, kao i svako drugi, imao sam nekolicinu knjiga koje su uvek bile uz mene, moja svakodnevica i obrazovanje se okretalo oko tih nekoliko knjiga, kao Zemlja oko Sunca. Svaka od tih knjiga, iako samo gomila papira, misli odstampanih i dobro na trzistu plasiranih, predstavlja neku sitniju istoriju ili podsetnike za razne nedace koje su vas pogodile na casovima, razne anegdote koje ste proziveli sa drugarima iz odeljenja i sve ostale pozorisne dogadjaje u nasim zivotnim tapiserijama. Nikada nisam smatrao da ce mi knjige znaciti vise od puke misli i poruka koje sadrze, ali uvidjam da izmedju svih tih redova i listova zaista postoji nesto spiritualno zadovoljstvo koje obogacuje osobu, ma koliko ona smatrala stivo koje je pred njom suvoparno. Tokom mog skolovanja sam imao nekoliko "misterioznih pozajmica" knjiga od strane "postenih" kolega, ali nikada nisam obracao paznju na to. Naravno da to finansijski svima skodi, ali nikako nisam uvidjao da ce me i dan danas progoniti misao da sam ja kriv sto barem nisam potrazio te knjige, jer sam ih tako mozda i podstakao da se sa vremena na vreme vracaju i sa moje klupe uzimaju sta im treba za dalje skolovanje koje nikako nije moglo teci, kada osoba postaje lopov i prevarant, osim u pogresnom toku. Vec u trecoj, pa sve do kraja cetvrte se te "pozajmice" nisu meni desavale, pa sam nekako odahnuo i okrenuo se drugim ciljevima u zivotu, koji ispadose detinjasti, kako su mi govorili ljudi iskusniji i stariji od mene. Na kraju cetvrte se desava preokret situacije i meni nestaje jedna vredna i veoma vazna knjiga, koju jesam potrazio, ali uzaludno. Naravno da mi skolovanje nije bilo dovedeno u pitanje, niti zivot i ljubav prema njemu, nisam izgubio lepsu i bolju polovinu da bih previse zalio, ali jesam izgubio svojevrstan podsetnik na stara, ponekada dobra, a ponekada losa vremena. Smatram da je gubljenje secanja i podsetnika na stara vremena, ma kakva ona god bila, pogubno. Proslo je od tog, da kazem nemilosrdnog, dogadjaja vise od dve godine. Ni sanjao nisam da danas, posle ovoliko vremena, mene ceka veliko iznenadjenje. Poziva me drug i kaze da je nasao nesto sto je moje i da obavezno odem do njega, sto ja i uradim posle izvesnog vremena koje mi je bilo potrebno da se otreznih od popodnevnog spavanja. Odoh do njega i tamo vidoh ovu knjigu, istu kao i na dan kada mi je nestala. Ja sam bio zaprepascen, zadivljen i zacudjen. Otkud ova knjiga ovde i kako je nasla svoj put natrag do mene. Drug moj to nije znao, nasao je na klupama svog fakulteta, prepoznao moje ime i odmah je meni doneo. Ja sam neko vreme sedeo i sam u sebi razmisljao i na kraju samo prosaptao reci : "Kako doslo, tako i otislo". Moja secanja su se sa knjigom vratila, iako su bila tu, postala su nekako zivlja, bliza i lepsa. Ja, svestan malo vise da je pravda nezaobilaza i neizbezna, prekrstan noge i cekam, valjda ce se ovako i svi nasi problemi resiti, otici ce sami od sebe. Pa se setim, da se nisu tako pojavili, vec su bili necim izazvani, a ko ce izazvati i pred pravdu pozvati one koje su izazivali zlo i nepravdu, ko ako ne mi?
Нема коментара:
Постави коментар