"Pisem ti polako, jer znam da ne umes da citas brzo. Zelim da ti kazem da smo dobro svi, zivot ide dalje, gubitke pamtimo i od sveta krijemo, za uspesima tragamo i ka njima stremimo." Ja cekam. "Nisam ti nikada pricao onu starogradsku pricu o dva coveka, jedan je bio iz grada Rada, a drugi iz Nerada. Ovaj prvo se zvao Radnik, a drugi Neradnik. Radnik bese, kako mu i ime govori, neverovatno vredan i dobar covek, nije mario za sitna ogovaranja koja su kao golubovi neuracunjljivo leteli iznad i oko njega, svoj je posao voleo i nikada sa njega odsustvovao nije." Ja cekam. "Neradnik bese susta suprotnost, osoba loseg karaktera, bez ikakvih kvaliteta i navika koje bi ga izdigle iz caure u kojoj obituje kao virus i svojom lenjoscu ubija samo sebe i svoj razum. Imao je jednu stolicu u kahvi na centru, na kojoj je provodio vise vremena nego kuci, posao je zanemariovao i kada je god mogao, eskivirao. Razne je neistinite price zapoceo on i tim se cak i dici, svakoj osobi zna nekakve "tajne" i prepricava ih kao zanimljivosti iz novina. Uprkos neverovatno losim karakternim osobinama i predugackom jeziku sa ne samo jednom ili vise dlaka na njemu, vec citavom bradom gde svaka dlaka predstavlja po jednu laz, on svoj posao i prijatelje nikako ne gubi." Mi cekamo. "Zasto, sigurno se pitas? Pa zato sto ima neverovatno poznate rodjake, na visokim polozajima koji nikako ne dozvoljavaju da on izgubi svoju platu kojom placa kahve svakoj osobi koja je voljna da gubi vreme i slusa besmislene izmisljotine o svakom ko prodje ispred lokala u kojem on "kahvenise". Najgore je to, sto je Neradnik direktor firme u kojoj radi ovaj gore spomenuti Radnik, pa ga zbog njegovih kvaliteta mrzi, trudeci se da mu nadje barem jednu gresku, najsitniju, koju ce koristiti kao razlog da ga otpusti i tako ocisti svoju firmu u kojoj su samo najveci neradnici. To mu nikako nije polazilo za rukom", a mi jos cekamo,"pa je cak i pokusavao Radnikove kolege da potplati da ga teraju da lencari i propusta posao, sto je ovaj izricito odbijao i svoj posao savesno i redovno obavljao. Na kraju ga je pozvao u svoju kancelariju i rekao mu da ja otpusten, jer krade svakog dana po sekundu svog radnog vremena. Radnik je bio potisten, ali ne i izazvan, samo je ustao, pozdravio se i napustio svoje radno mesto i firmu koju je nakon njegovog odlaska cekala svetla buducnost." Cekanje se preterano oduzilo, ali cu sacekati jos malo. "Radnik odlazi u inostranstvo i tamo uzlece strmo ka uspehu i obogacivanju, jer njegovu vrednost bese tesko naci i nadmasiti, dok sudbina ove nase firme i nasih neradnika bese suprotna, pa firma propade, veliki narod ostade bez posla, a nas Neradnik bez kahvi i njemu dragih ogovaranja. Zamrzeo ga je svako, jer su shvatili da je najgore voleti onoga ko ne moze biti voljen, zbog atributa koje ne poseduje, niti bi ih umeo prepoznati. Nije uspela ni porodica sa svim poznatim clanovima da povrati ugled i reputaciju, pa im na kraju nista ostalo nije od izbora, osim onoga koji ih je oterao iz ovoga grada, a sa njima i nerad i laz i svako zlo." Posto vise nisam mogao da cekam u posti da ovo pismo predam, odlazim, bacam kovertu u kantu, niko nece saznati i procitati ovu pricu, niko nece znati da je rad uvek bio i bice bolji od nerada. Ironija, majka svih problema je da pisah dzabe pricu o radniku, a niko je procitati nece, jer u posti iz koje sam zeleo da posaljem poruku mojim gradjanima, mom Pazaru, mom svetu, rade samo najveci neradnici, oni subjekti moje price koji ce sebe, a i nas mozda, unistiti svojom lenjoscu.
Нема коментара:
Постави коментар