Nedostizne ambicije

"Lekar, pekar, apotekar, sve mogao sam biti ja, bilo sta". Zar nemamo svi mi neke nase duboko skrivene ambicije ili mozda one koje se pojavljuju kao zec iz sesira, sramezljivo i prebrzo za registrovanje nasih lenjih ociju, kada dobijemo adrenalinske nalete ili povrede sujete? Mislim da covek ne bi bio covek ako ne bi imao razum, savest i ambicije. Nazalost, neki su moji sugradjani izgubili neke od ovih glavnih i preko potrebnih atributa, pa ne znam da li se racunaju u ljude ili u kojekakve izvrnute slike u ogledalima propalih cirkusa kojih ima mnogo po ovom gradu. Nisam psiholog pa da znam odakle dolazi nagon za ambicijama, odakle poticu te neke svesne i podsvesne zelje da uspehom, nadmetanjima i pokazivanjima uspesnosti pred drugima, ali jesam govornik dovoljno slobodnog duha da kazem da je ambicionizam precenjena stvar kod nas, a mozda i u svetu. Obrazlozenje nudim u sledecim primerima koji kao voda umeju ponekada biti bistri i jasno razumljivi, a ponekada treba vremena da se slika neke osobe izbistri i od nje napravi primer. Uzmimo prvo ove lakse, osobe koje su u zivotu konstantno sretale neke lenjivce i niskokvalitetne persone, zadovoljne i trosicama hleba, zadovoljne raznim nivoima korupcije i mita, samo dok su njihove sitne pozude zadovoljenje, a u ovom gradu variraju od ogovaranja do varanja supruznika. Te su osobe sebi odavno postavile cilj, zavrsiti skolu u svim mogucim nivoima koje drzava nudi, koristeci se svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, a kod nas se najradije bira ovaj drugi i brzi nacin obrazovanja, a kasnije naci neki lagan i ne previse zahtevan posao i zaposliti se, raditi cuteci pred svakim uznemiravanjem i nepravilnostima od strane predpostavljenih i tako obitovati kao vaska, do penzije, a na kraju kukati kako je drzava kriva za veliku krizu i besparicu medju njenim stanovnistvom, koji se nadljudskim naporima trudi da bude sto (ne)produktivniji i sto (ne)vredniji. Imamo i osobe koje ne znaju za osnovno obrazovanje i to da je dozvoljeno svima, pa cak i onima bez mozga, pa se te individue okrecu sitnim vrstama kriminala i raznim samostalnim "unosnim" vrstama poslovanja. Retko je ko uspeo u svojim naporima, ali ko uspe, naplacuje to svim novim narastajima i generacijama mladjim od uspesnog "biznismena" sa crnom nokijom n95, zahtevajuci postovanje intelekta koji ne poseduje i zahtevajuci strahopostovanje, a sama ta osoba taj atribut ne zna, cak, ni da definise. Na kraju slag ove ubudjale torte, osobe koje imaju neverovatno velike predispozicije za uspesnost u bilo kojem poslu ili vrsti obrazovanja koje se nudi, ali se te osobe posle nekog vremena udave u neprestanim hvalisanjima ili od strane njihovih roditelja ili od strane profesora i drugara ili od strane njih samih. Nista tu nije sporno, da ne postoje osobe koje su spremne da prevrnu citav svet, ne bi li nasle barem jednu informaciju koju ne zna ostatak ljudi medju kojima one kao grip kruze, kojom ce se pohvaliti i tako dodati sebi i svom egu kojeg je nemoguce zasititi, barem jedan poen vise na nekoj imaginarnoj lestvici u njihovim pomucenim mozgovima. Zanimljivo je videti osobu koja se u ovako maloj sredini promeni zbog navodno nekog prevelikog publicizma i kvaliteta koji nadmasuju pravo "obicnog smrtnika" da se pozdravlja sa tim osobama bozanskih kvaliteta, pa ne ide da se druzi i pozdravlja sa gore pomenutim, njima poznatim i njima dragim, mozda cak i onim individuama koje su pomogle u kreiranju tog nekog kulturalnog miljea i kvaliteta kojima se hvalise onima koje srece svakodnevno, a veoma ih slabo poznaje, ali zato zna da su te osobe koje srece, kako bi se kod nas kazalo, mocne i sposobne da vedre i oblace nad Pazarom. Kada se osvrnem na te vremenske neprilike koje su pogodile moj grad odavno i pogadjaju ga svakodnevno, ne zelim da otvorim mentalni kisobran, ne zelim da menjam javno mnjenje, niti narod i njegova primitivna i lose usadjena shvatanja, vec zelim da se prepustim i pokisnem, mozda mi ta kisa ispere mozak, pa postanem i ja "ambiciozan, pametan i moderan".