Tema je nezaobilazna kao i civilne zrtve u svakom od proteklih ratova ili onih koji se jos vode. Politicar je naziv za svaku osobu kojoj je glavna zivotna aktivnost bavljenje politikom, bilo kao pripadnik najvisih organa drzavne vlasti, bilo van njih kroz aktivnosti koje mogu biti politicka propaganda, izbori, protesne akcije, pucevi ili revolucije. To kod nas ne postoji, jer kod nas postoje samo profesionalni politicari, a oni su ona vrsta politicara koja se ovim poslom bavi samo iz novcanih interesa. Nazalost, poznato je da kod nas niko osim glupih i pohlepnih bogatuna nema novac, pa tako znamo da su i nasi politicari njihove igracke koje su skupo platili. Mada i nas skupo kostaju u pogledu oduzimanja svakog ljudskog dostojanstva, svake mogucnosti za progresom i intelektualnim napretkom, a to je zaista jedna cena koja je najveca, veca i od cene koja se placa krvlju. Krv se lako regenerise, lako se krv radja, ali razum, kultura i nacin zivota se veoma tesko regenerisu i menjaju, a nasi politicari kao da ne znaju za promene o kojima toliko govore u predizbornim kampanjama kada nas mnogo "vole" i kada nas samo obilaze i daju prazna obecanja, pa se taj razum upropastava godinama, kulture vise i nema, a nacin zivota je bolji u Africi. Tamo se barem ne brinu za gas. Pogledajmo samo naseg primitivnog Velju Ilica, sada je kao u bolnici, jer je ophrvan pogrdama "demokratski" nastrojenog drustva popio previse anti-depresiva, a krka slaninu i ostale po srce stetne proizvode, sto mu je podiglo pritisak, pa se jadnicak onesvestio. Zalosti, kada sam cuo, zamalo nisam suze pustio, onako satiricno i ironicno, za njim i za pokojnim Karadjordjem koji nas lisi kulture i razuma koji je u nekoj meri postojao kod Turaka. Niti ja pustih suzu, niti neko kazni Ilica za govor mrznje, niti Ljajic imade smelosti da se zameri i barem nesto izjavi. Ne, on je profesionalni politicar koji redovno dobija svoje nasmejane novcanice koje mu kupuju farbu za kosu i bele bubrege koje stavlja u pantalone, da se barem sopstvenoj zeni prodaje kao musko. Ne, on je cak i posetio kolegu po izvoru prihoda, Ilica u bolnici, koji je od "bola" mozda malo i smrsao. Da li je za to kriv izmisljeni bol, ili mozda bolnicka hrana koju ne bi smeo grditi sada, jer ce mu se mozda naljutiti ministar zdravstva, a i narod kojem od te hrane bolje nema, ili mozda to sto se plasi da je pokazao koliko je primitivan i glup, pa ce mu se ukinuti plata, a samim tim i sva ona slanina i bazeni i automobili kojima udara taksiste po Beogradu. Bilo kako bilo, kao da je video belog andjela iz crkve svetoga Save kada je usetao Ljajic i osmehnuo mu se, drzeci kesu sa bananama u ruci. Ali nije kesa puna banana, niti Ljajic bio razlog njegovog cudesnog oporavka, nego saznanje da Ljajica, kao dobrog psa, salje neki poltron i gazda da poruci Ilicu da nije pogresio jadnicak i da mu je oprosteno, samo neka on krka i neka narod gura u dugove i dublje intelektualne i kulturalne crne rupe. Samo, kada vec spominjemo crne rupe, zar niko nije primetio onu koja se opet pojavila i tiho se siri, ali se siri brzo, zasnovana na verskoj i rasnoj netrepeljivosti. Ne, nju poltroni i politicari ne primecuju, iako su ovi nasi politicari svi "profesionalci" u svom poslu i vodjenju ove drzave koja je odavno zapala u zivo blato, pa ni napred ni nazad, samo tone, a i mi sa njom. Ilic sada jede banane, Rasim farba kosu, poltron broji novac koji je mozda nas, a mozda i ne, ali je najvaznije da mi nista ne radimo, nedelja je. Samo sedimo, gledamo televiziju i cekamo da nam neko kaze za koga da glasamo, jer mi nista ne znamo. Mi smo svi mozdane crne rupe.
Нема коментара:
Постави коментар