Ta Gaza je rak rana svim muslimanima sveta, a nikako da nadjemo lek niti za rak, niti lek za bespotrebno krvoprolice koje se tamo svakodnevno odvija. Brojke su velikog karaktera, kako u razlici izmedju mrtvih Jevreja i neduzno poginulih Palestinaca, tako i u vojnoj nadmoci, pa saznam da Jevreji imaju 370 aviona, a Palestinci samo kamenje, Jevreji imaju preko 2000 tenkova i to je posle Amerike najveca flota tenkova na svetu, a Palestinci imaju samo kamenje. U ovom slucaju, brojke nisu samo bolne, vec i smrtonosne. Nevini civili se nalaze u radijusu eksplozije tih "pametnih" raketnih glava, pa slike koje obilaze svet mogu samo da vam pokvare dan, nedelju, mesec, godinu, a mozda i ziwot. Nije lako biti omladinac koji raste i pita majku ko je iskopao rupe u zidu, a majka place i ne zeli da kaze da su to rupe od metaka, nije lako igrati se sa kamenjem mesto psp-a, dok posmatras kako Jevreji ne dozvoljavaju trudnici da predje kontrolni punkt, a ona zbog toga umre i definitivno ne moze biti lako kada posmatras kako ti o tome govore osobe koje vode "organizaciju" koja promovise "siguran" sex (citaj blud), homoseksualizam, a mozda cak i pedofiliju, nisam toliko duboko zalazio u interesne sfere ovih "ljudi". Svaka im cast, trud zasluzuje svaku pohvalu, ali plac jedne zene koja govori nasoj omladini da je "gey-ok" se nikako ne uklapa u "normalan" nacin borbe, iliti iskazivanja protesta, jer i nasa deca zasluzuju normalno detinjstvo, kao i Palestinska, a ne da posmatraju kako se dva bradata lika 'vataju po parku uz misaono pitanje koje prolazi kroz glavu : "A kako se prave bebe." Skacuci sa primedbe na primedbu, okrecem se nasoj vecini i divim se njihovim "palestinkama". To su one marame koje poticu iz tih krajeva, a nosile su se nekada kao odevni predmet koji iskazuje solidarnost prema Palestinskom pitanju i protest prema nehumanom tretiranju muslimana od strane Izraela, a sada se nose kao modni detalj. Ne zaista, nose ih pijanice, narkomani, kurve, pa cak i oni koji pripadaju drugoj veri, sa sve naglaskom na "cool" izgled. Niko ih ne nosi iz osecanja neizmerne ili barem minimalne boli prema toj deci i tom napacenom narodu, svi nabiju "police" naocare i palestinku i setaju gradom, kao da poseduju ovo prokleto mesto, a u glavi im samo promaja, nazalost. Tako se mi ophodimo prema nasim muslimanima u Palestini, neko nosi palestinku, neko se "zaplace" sa vremena na vreme, a neko kada god pomisli na to pitanje, pozeli da ozivi Hitlera ili da barem poseduje nekoliko nuklearnih bojevih glava, da osete malo Jevreji bol, na surov nacin. Da, ja to zelim i ja to mislim iz dana u dan, postaje mi opsesija, pa me slobodno nazovite nacistom ili arijevcom ili jednostavno, covekom koji ne moze vise da podnese te slike mrtve dece, zena i ljudi. Mozda bi i mogao, kada bi barem neko od njih imao barem neke pocepane cipele na nogama, barem neki komad odece da je cist i nov, da ne kazem komad oruzja, jer bi ih tada morao okarakterisati kao "teroriste" i pravedno ubijene osobe, ali oni nemaju nista, odseceni su od sveta i svako dete Palestine place i vapi za nasim odazivom, za nasom rukom. Ona zauzeta hvatanjem dunjaluka, grabljenjem "srece" i drzanjem kasike. Ratovanje i osudu ostavljamo za kahve, Art, Izbu, Ganu, Studio i sva ostala "cool" mesta, na kojima mozemo nositi palestinku, patriotski bas kao i ovaj rabin. Samo se pitam, koliko li je svojom rukom ubio Palestinskog naroda pre nego li se "solidarisao" kao i mi, ako ne i vise, jer on je ogrnuo zastavu te nase Palestine. Moj revolt i bunt je bol u grudima, mrznja prema Jevrejima i parola : "Palestina u srcu!"
Нема коментара:
Постави коментар