Priroda je ponekada moj jedini izduvni ventil za ono sto mi oci upiju u sivilu asvaltnih puteva i betonskih zidina koje samo nicu kao neprijatelji pred umorenim junakom neke epske price. Oduvek je covek tezio ka nekom spoju prirode i grada, pa je pravi urbanisticki plan onaj koji svome gradu u srce usadi neki zeleni prostor, koji je sigurniji za setnju od sume, jer divljih zivotinja nema, koji daje neku radosnu boju tom predelu i koji je odmor za telo. Nekada je to bio citav grad, visoke zidine i dalje uspevaju da izmame zaprepascenje na licima pridoslica i slucajnih prolaznika, ali danas je nas park "savrseni spoj" urbanizma i prirode, jer u njemu, po uzoru na Novosadsku tvrdjavu i Exit imamo nekoliko klubova koji su toliko zvucni i "ritmicni" da se i drvece njise u skladu sa muzikom koja iz pomenutih objekata dolazi. Zakon ove nase "nebeske" drzave je da se na takvim mestima, "spomenicima kulture" ne sme graditi nista, ali su gradske vlasti dobile "amneziju" kada su uvideli da su ta mesta ustvari "zlatne koke" i da ih treba sto preciznije i sto brze ocerupati i grad okititi tim "neprocenjivim zlatom". Grad i park nisu okiceni tim perjem, ono je odneseno wetrom na necije pragove, a ti pragovi su ih prigrlili kao dar od Boga, jer zaista, zlato se danas retko "poklanja". Park je postao sada "urbano zelenilo", ma sta god to znacilo negde drugde, kod nas to znaci da sada svakakva fukara i bagra dodje u taj park, da se napije, zapeva po neku i ako bude imao srece, dovije za "modernu lepoticu". Modernost je kod nas istinita kao i cudoviste iz jezera Loh Nes, pa se tu samo moze videti paradiranje boja od kojih park izgleda kao raznobojna lopta od plastelina. Ima crvene, zute, crne, plave, roze, a zelene su najvise zanimljive, jer se u njima osoba stopi sa okolinom, sto budi u meni scene iz raznih, omiljenih mi, ratnih filmova. Podrazumeva se da takve boje ne dozvoljavaju nista manje od Cece Raznatovic, Ace Lukasa i Dzeja, pa park sredom i subotom izgleda kao jedna obicna poljska kafana prepuna zaslepljene omladine zeljne "modernosti". Jedini objekat za koji se moze reci da krasi taj park je gradska biblioteka, za koju ja licno ne bih smislio lepse mesto, jer citati knjigu okruzen zelenilom daje tom obicnom cinu neku vecu slobodu za mastovitost, a stvaranje slika iz knjiga koje su pisci tako dugo smisljali i tako lepo u knjigama iz glava preneli je mnogo lakse. Ali, nas pocasni gradjanin je ironija, pa ni ovo mesto nije ostavila netaknutim, nego se bas iza te biblioteke moze videti grupica, nazalost, dece koja se ne libi da se pred strancima drogira i alkohol konzumira, a ulaz je nekoliko koraka od njih, mada se oni ne obaziru, kako bi se reklo, "pokupili su svu pamet ovoga sveta", pa im knjige nisu potrebne, sve slike i svu mastu rasplamsace beli prah ili mozda trava, kada novca ponestane. Danas prolazim pored te biblioteke i gledam kako majka pronalazi svog sina "junaka" iza nje, a mozda je trebao biti u skoli, odvodi ga kuci i najverovatnije ce mu zabraniti izlaske 7 dana, a to ne da je "okrutno", nego sam zamalo zaplakao gledajuci tog decaka kako zalosno gleda na mesto gde svake noci uziva u "dobrim stranama" mladosti. Ali, ne ocajavah predugo, vratice se on. Svaki ce se citalac sloziti da je park jedno romanticno mesto i zato ga ja posecujem kad god mogu, ali ima i grupacija ljudi koji se trude da od parka naprave samo mesto za prolazak pesaka, bez prava da uzivaju u samoci ili u lepotama prirode. Vehabije, taj nas "ponos" verski paradira po njemu, trazeci nevinu decicu koja su tek pocela otkrivati cari ljubavi, neznih dodira i nevinih sapata. Narkomane iza biblioteke ne diraju, nemaju bas toliko smelosti, njih ce, kako kazu oni "Bog kazniti", a za nas, ljubavnike, zaduzeni su oni. Hvala ti Boze. Eto, pa vi vidite, da li se vise isplati otici u Dubai i poljubiti svoju lepsu polovinu na ulici i platiti 3000 dolara kazne zbog toga, ili doci lepo u park i polovinu predivnog suncanog dana provesti u raspravi sa vehabijama oko toga da li imate pravo na privatnost ili ne. Naslov lepo kaze : Susret u "paklu".
четвртак, 5. фебруар 2009.
Susret u parku
Priroda je ponekada moj jedini izduvni ventil za ono sto mi oci upiju u sivilu asvaltnih puteva i betonskih zidina koje samo nicu kao neprijatelji pred umorenim junakom neke epske price. Oduvek je covek tezio ka nekom spoju prirode i grada, pa je pravi urbanisticki plan onaj koji svome gradu u srce usadi neki zeleni prostor, koji je sigurniji za setnju od sume, jer divljih zivotinja nema, koji daje neku radosnu boju tom predelu i koji je odmor za telo. Nekada je to bio citav grad, visoke zidine i dalje uspevaju da izmame zaprepascenje na licima pridoslica i slucajnih prolaznika, ali danas je nas park "savrseni spoj" urbanizma i prirode, jer u njemu, po uzoru na Novosadsku tvrdjavu i Exit imamo nekoliko klubova koji su toliko zvucni i "ritmicni" da se i drvece njise u skladu sa muzikom koja iz pomenutih objekata dolazi. Zakon ove nase "nebeske" drzave je da se na takvim mestima, "spomenicima kulture" ne sme graditi nista, ali su gradske vlasti dobile "amneziju" kada su uvideli da su ta mesta ustvari "zlatne koke" i da ih treba sto preciznije i sto brze ocerupati i grad okititi tim "neprocenjivim zlatom". Grad i park nisu okiceni tim perjem, ono je odneseno wetrom na necije pragove, a ti pragovi su ih prigrlili kao dar od Boga, jer zaista, zlato se danas retko "poklanja". Park je postao sada "urbano zelenilo", ma sta god to znacilo negde drugde, kod nas to znaci da sada svakakva fukara i bagra dodje u taj park, da se napije, zapeva po neku i ako bude imao srece, dovije za "modernu lepoticu". Modernost je kod nas istinita kao i cudoviste iz jezera Loh Nes, pa se tu samo moze videti paradiranje boja od kojih park izgleda kao raznobojna lopta od plastelina. Ima crvene, zute, crne, plave, roze, a zelene su najvise zanimljive, jer se u njima osoba stopi sa okolinom, sto budi u meni scene iz raznih, omiljenih mi, ratnih filmova. Podrazumeva se da takve boje ne dozvoljavaju nista manje od Cece Raznatovic, Ace Lukasa i Dzeja, pa park sredom i subotom izgleda kao jedna obicna poljska kafana prepuna zaslepljene omladine zeljne "modernosti". Jedini objekat za koji se moze reci da krasi taj park je gradska biblioteka, za koju ja licno ne bih smislio lepse mesto, jer citati knjigu okruzen zelenilom daje tom obicnom cinu neku vecu slobodu za mastovitost, a stvaranje slika iz knjiga koje su pisci tako dugo smisljali i tako lepo u knjigama iz glava preneli je mnogo lakse. Ali, nas pocasni gradjanin je ironija, pa ni ovo mesto nije ostavila netaknutim, nego se bas iza te biblioteke moze videti grupica, nazalost, dece koja se ne libi da se pred strancima drogira i alkohol konzumira, a ulaz je nekoliko koraka od njih, mada se oni ne obaziru, kako bi se reklo, "pokupili su svu pamet ovoga sveta", pa im knjige nisu potrebne, sve slike i svu mastu rasplamsace beli prah ili mozda trava, kada novca ponestane. Danas prolazim pored te biblioteke i gledam kako majka pronalazi svog sina "junaka" iza nje, a mozda je trebao biti u skoli, odvodi ga kuci i najverovatnije ce mu zabraniti izlaske 7 dana, a to ne da je "okrutno", nego sam zamalo zaplakao gledajuci tog decaka kako zalosno gleda na mesto gde svake noci uziva u "dobrim stranama" mladosti. Ali, ne ocajavah predugo, vratice se on. Svaki ce se citalac sloziti da je park jedno romanticno mesto i zato ga ja posecujem kad god mogu, ali ima i grupacija ljudi koji se trude da od parka naprave samo mesto za prolazak pesaka, bez prava da uzivaju u samoci ili u lepotama prirode. Vehabije, taj nas "ponos" verski paradira po njemu, trazeci nevinu decicu koja su tek pocela otkrivati cari ljubavi, neznih dodira i nevinih sapata. Narkomane iza biblioteke ne diraju, nemaju bas toliko smelosti, njih ce, kako kazu oni "Bog kazniti", a za nas, ljubavnike, zaduzeni su oni. Hvala ti Boze. Eto, pa vi vidite, da li se vise isplati otici u Dubai i poljubiti svoju lepsu polovinu na ulici i platiti 3000 dolara kazne zbog toga, ili doci lepo u park i polovinu predivnog suncanog dana provesti u raspravi sa vehabijama oko toga da li imate pravo na privatnost ili ne. Naslov lepo kaze : Susret u "paklu".
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар