Iako smo ophrvani ovim dunjalukom i njegovim prolaznim lepotama konstantno zaslepljeni, moram spustiti pero, svoj mac i ostricu kojom zelim preseci konce onih koji nas zele kontrolisati i tako u jame zablude bacati, moram se osvrnuti i pohvaliti nesvesnu borbu mojih sugradjana sa svetom, sa "modernim" tokovima zivota koji se od komunizma pokusavaju uvuci pod nase koze, ali nas to svrbi, pa u mnogome ta bolest nije uspela, jer se donekle i cuvamo i svoje duse cistimo. Nestade sa Nemcima iz vremena Drugog Svetskog Rata ubrzo potom i marama u ovim krajevima, koja je krasila nase muslimanke, nase zene i ulepsavala njihovu cednost, zenstvenost i postenje. Pretrpe to nekako ovaj Pazar, krvavo je pretrpeo, zalio i zalio i sada opet glavu digao, vatreni ponos u grudima razbuktao, pa srecemo svakodnevno pokrivene devojke, zene i majke, ukrase vere i nasih ulica. Lepseg mi ponekada osecaja u grudima nema nego kada ugledam neku od mojih mnogobrojnih "sestara" kako prolaze gradom, odisuci tim Istocnjackim duhom mistike i cistog razuma. Naravno da se dunjaluk mozda uvukao pod neke od mnogobrojnih marama i muslimanskih odora koje nose zene, pa ima svakakvog izroda i kukolja medju ovim malobrojnim poljima muslimanskog kukuruza, ali kako rece cestiti Allahov Poslanik Muhammed s.a.v.s. : "Nisam ja poslan da kopam po ljudskim srcima". Pa iako svega po ovome gradu ima medju zenama, nije na meni da kazem da su sve nepostene i niskoga morala, niti da su sve meleci na zemlji u ljudskome obliku iliti mozda Dzennetske hurije to jest andjeli najlepseg izgleda i ponasanja. Ja sam samo posmatrac koji ponekada vidi samo crno, ponekada samo belo, ponekada samo sivo, a ponekada nista od boja koje postoje i kojima se ovaj bezbojni grad okitio, ja ne umem reci da li se u beloj moce videti crna ili obratno. Posle marame pade i cestiti klanjac, nestade sa svoje poslednje sedzde, posta prah i pepeo njegova dusa, radna snaga i neprikosnoveni radnik njegovo telo, pa se na nasoj grbaci izgradila Titova Jugoslavija, jer su njeni ostali stanovnici drugih veroispovesti i geografskih pozicija bili ili isuvise zauzeti bogohuljenjem ili previse zauzeti uzivanjem u plodovima komunistickih pravila po kojima je svacije bilo svacije. Opet Allah podari svoju milost nama, pa nam dzamije opet pune, kako klanjaca, tako i posmatraca koji "klanjaju" da bi samo videli ko dolazi, a ko ne u Boziju kucu, kao da to Uzviseni Allah nije kadar da vidi. Pa sam cuo kako jedan moj ahbab kola ulicama kao crna senka, mada ni ovaj pogrdni naziv ne zasluzuje, pa me ogovara, jer sam i ja nekada stajao u saffovima i dzamijskim redovima, moleci se Bogu pet puta dnevno za sve ono sto je za moju dusu najbolje. Isterase me ti posmatraci, nije mogla moja dusa izdrzati vise cinizam koji se mogao osetiti cak i u njihovim ucenjima svete knjige Kur'ana, pa se drzim sada po strani, a samo Gospodar zna sta je u mojoj dusi i koliko ce me za moje propuste kazniti ili koliko ce mi istih oprostiti. Opet, postoje oni koji se toliko iskreno mole Bogu, da nam ponekada zivote sacuvaju, jer su im srca cista i dove upucene Allahu mole Ga za dobrobit svih nas na ovim prostorima, po ovim naseljima. Neka Islam cveta, neka svako zna da je ovaj grad jedan od stubova Islama, da je ovde Allahova rec vaznija od zakona ljudi koje je On stvorio, neka svako zna da je ovde vise od 500 godina ucen ezan i pozivan narod na molitvu Allahu i da ce se Njegovom voljom taj ezan jos mnogo dugo uciti, neka znaju oni koji zbog nasih slabasnih glasova koji nepretano uce reci iz Kur'ana, ne mogu uvece spavati, iako zive na drugom kraju ove drzave koja je nevinu krv lila, a sada cenu ogromnu placa, da necemo nikada zatvoriti usta i srca, da nikada nece nas Bosnjak, bio za SDP ili SDA, bio za Reis-ul-Lemu ili Muftiju Zukorlica prestati da se boji Allaha, koji je Svemoguci i Milostivi. Za kraj suza koju krije osmeh, rana na srcu koju leci ljubav i miris cistoce nasih muslimana, zbog Hadzeta i nasih sehida koji zivote dadose, ali Islam ne zaboravise. Ako Bog da, nasu veru i njenu cistocu nikada necemo zaboraviti niti mi, niti nasa deca.
Нема коментара:
Постави коментар