Sedmi dan

Jos jedna nedelja. Dosadna, prazna, u mom gradu poznata kao dan u kojem se svi zatvore u svoje kuce, gledaju tv, leskare, cituckaju neko nekvalitetno stivo i jednostavno ubijaju vreme, jer im je "dosadno", do ponedeljka, a onda opet Jovo na novo uz kukanje : "Kad ce vise ta nedelja, da se odmorim." Vreme je danas promenljivo i prevrtljivo kao i nasa svest o dobru i zlu, ali njega ne mozemo kriviti, jer nam nece skoditi malo kise, malo snega, pa malo sunca. Mi, sa druge strane uvek sebi naskodimo kada promenimo rapidno i bez premisljanja nase stavove, menjajuci i tim sve poteze koji nam odredjuju buducnost. Kao u sahu, ako pomerite pogresno jednu figuru, izgubicete je, a i onu koja je bila njome zasticena i tako redom do kralja. "Kazu da u sahu moras da ubijes kraljicu i onda si uspeo" su reci iz jedne pesme od RHCP-a, pa se zapitam, gde je ta nasa protivnicka "kraljica", ona je opasna i brza, a i okrutna i nemilosrdna, bez njenog pada nama prosperiteta nema. Da li je deo politike, laznih i licemernih "verskih" vodja, nase, na stranputicu odvedene, omladine ili je jednostavno i nema, ona je samo lazna figura u igri koju vec odavno gubimo. Kakve ovo veze ima sa nedeljom? Postoji jedna prica ili bolje receno legenda o nekom nepokorivom i veoma vrednom narodu, koji je bio neverovatno bogat i srecan ubirajuci plodove svog kontinuiranog rada. Njihovoj se sreci bese nameracio jedan pokvaren narod, neradnicki nastrojen i na pragu samounistenja zbog svog tog nerada, a zemlja im je bila opustosena i suva, jer je godinama niko nije navodnjavao, obradjivao i pravilno negovao. Zarate ova dva naroda, ali radnici nikako nisu mogli biti pokoreni, jer su sami proizvodili svoje oruzje, a neradnici su ga imali sve manje i manje, kao i boraca da biju te bojeve. Taman kad im zelja bese na izdisaju, dodje jedan starac koji im rece : "Ako zelite da ih pobedite, naterajte ih da ne rade barem jedan dan u nedelji." Oni u svom ocajanju odlucise da poslusaju, na prvi pogled, senilnog starca. Maskira se jedna grupa ljudi i zadje medju radnike, pa im poce govoriti kako oni dolaze iz jedne mnogo lepse i mnogo bogatije zemlje i da im zele pomoci da i oni budu takvi, bolji i bogatiji. Ljudi kao ljudi, koliko god da imaju, nije im dovoljno, zele vise, dokaz je i hadis Poslanika Muhammeda s.a.v.s. : "Covekovu glad za dunjalukom ce samo zemlja utoliti." Drugim recima, covek dok god je ziv zeli sve vise i vise, pa i ovi radnici pozelese isto, a trgovci ih prvo upitase kojim danom u nedelji odmaraju i uzivaju u svojim plodovima. Oni odgovorise da nemaju neradnih dana, a trgovci se pocese buniti kako je to lose i kako oni nikako ne mogu uzivati i vise prosperirati, jer samo rade. Ljudi, pomislise da to ima smisla, pa pocese da zahtevaju slobodan dan i dobise ga. Nedelja postade njihov slobodan dan, a oni su uzivali svake nedelje u plodovima svoje zemlje. Nakon odredjenog perioda dodje vreme za ponovni napad, suparnicka vojska je obnovila svoje naoruzanje i broj ratnika, pa krenuse ponovo, ovoga puta sigurniji nego pre. Napad je bio u nedelju, kada svi odmaraju, pa cak i strazari na kulama behu pospali, nedeljom ne radi kovac, pa nije proizveo dovoljno naoruzanja za sve, nedeljom ne radi majstor za stitove, pa ni njih ne bese dovoljno, nedeljom niko ne radi, svi spavaju, odmaraju i pune stomake, pa niko ne bese dovoljno spretan i mobilan da spreci pobedu protivnika. Pobedise neradnici, rad pade, propade i ta zemlja zajedno sa njim nekoliko godina kasnije, postade prah i pepeo, pomrli su svi pioni te radnicke klase, pomrli su svi lovci, konjanjici i topovi koji su vec odavno prazni, prasnjavi i zaboravljeni, a i kralj je mrtav. Da je iko od njih ziv, rekao bi vam, da je kraljica "laznog uzitka" koji nas truje i ubija, zaustavlja na putu prema sreci, dan koji nosi naziv nedelja.