Ponekada me pogode zivotne nedace drugih ljudi kao da su moje, pa je bol nekako realniji i pristupacniji, a strah od Bozje srdzbe, kazne ili iskusenja ogroman. Svakoga se dana srecemo sa malim listicima na kojima je istampano necije ime, slika i ozalosceni clanovi porodice. Da, govorim o cituljama, one nikada ne prestaju da se objavljuju, uvek su na zidovima, svakodnevno neka osoba dobije svoju kopiju ovog lista, iako do njenog dobijanja nikome nije stalo. Mi kao da smo slepi ili bolje receno zaslepljeni svetlima ovoga sveta i njegovih prolaznih lepota, raznih bogatstava koja nisu nasa, pa kao muve stremimo ka izvoru svega onoga sto zelimo, makar nas to kostalo i zivota ili krila, koja su u nasem slucaju, psihicke slobode i normalne moci rasudjivanja. Cudno je to, imati pa nemati, cudno je kada postavite nekoga ko je manji od makovog zrna, a on izraste u pravu sekvoju, u diva kojeg ne mozete obaliti osim znojem mozga i postenog rada ili nerado zrtvovanom krvlju, a najcudnije je kada posmatrate kako osobe koje promovisu nesto najcistije na svetu, postaju najprljaviji i najgori ljudi koje ste mogli u zivotu da upoznate. Govorim o nasim efendijama, o nasim hodzama i nasim "vernicima". Vise im nije vazno ko je veci vernik i ko vise zna citata iz Kur'ana, nego ko vise ima novca, zena, moci i ljudi koji su slepi dovoljno da sve to obezbedjuju, bezuslovno. Niko da ih pita odakle im pravo, odakle im razlozi za takvo bahato ponasanje, zar oni ne veruju i ne streme drugom svetu, duhovnom uzdignucu i postizanju "vecne srece"? Ne, oni imaju skupa vozila, bezbroj zena, jos vise novca, a nimalo zelje za obrazovanjem svog naroda, koji ih i podrzava, uprkos bahatom i nedolicnom ponasanju. Razumem Hitlera, ubijao je ljude koji nisu pripadali njegovoj drzavi, razumem Atilu koji je silovao tudje zene, razumem Napoleona koji je osvajao tudje zemlje, ali nikako ne razumem nase ljude, nase "Bosnjake" koji samo cine zlo nama i stete nama, koji smo takodje Bosnjaci. Nikako da nauce iz istorije, iz proteklih vremena, da ne mogu naci put za normalan prosperitet preko nasih napacenih grbaca, da ne mogu nas koristiti kao mamac na novcane uspehe, da ne mogu uspeti bez naseg uspeha. Nase "vodje" to ne zele ni da cuju, jednostavno uzivaju u nasem propadanju, u nasem konstantnom upadanju u blato, u nasem slepom verovanju konstantnim lazima, jer njihovi dzepovi i stomaci zbog naseg slepila i verovanja nakon milion laznih obecanja i gresaka uvek bivaju napunjeni. Za vreme kazu da uvek pokaze sta je istina, a sta ne. Nase ne pokazuje nista, ili mi ne umemo da gledamo u nase satove, jer se kao i to nepogresivo vreme umemo vrteti samo u krug. Neko od toga profitira, neko se tome smeje, neko se pretvara u tiranina jer nema osude od naroda koji ga je izabrao kao normalnog coveka i predstanika istih koji ga na to mesto postavljaju. Vreme je varalica, ili ce vam pomoci ili ce vam odmoci ili ce vas unistiti ili ce vas spasiti. Kakvu li nam vreme smicalicu smislja sada, pitam se? A "tako mi vremena, svi su ljudi na gubitku".
Нема коментара:
Постави коментар