Srednjoskolci

U jednom od svojih predjasnjih postova sam nakratko spomenuo veliku podelu koja se moze uvideti i po skolskom obrazovanju u Novom Pazaru. Nije to strano ni u drugim gradovima, ali nas sve lose stvari ume da uzdigne na nedostizan nivo, pa je eto i ova umna barijera dozivela svoj vrh u mojim i ocima drugih ljudi kojima je stalo da se sve te barijere sruse i da konacno, kao i nekada, postanemo jedno malo i udruzeno drustvo, nepokolebljivo pred vremenskim izazovima izopacenim od strane "modernih" drustava sa raznih krajeva Zemlje. Pocecemo sa obrazovnom institucijom, nekada neprikosnovenom po svojim profesorima, strogoci i intelektualcima koji su iz te skole izlazili, Gimnazijom. Nekada je ova zaista velelepna i nadaleko poznata ustanova bila dostupna osobama sa najboljim uspehom, osobama iz visoko kotiranih staleza bogatih osoba i osobama koje su bile podredjene komunistickom rezimu i njegovim idejama. Niko nije bio uskracen maksimalnog obrazovanja i sansi za finansijski prosperitet, a i uspeh na svim naucnim poljima. Iz te ustanove su izlazili samo doktori, profesori, profesori doktori i doktori profesori, znaci sve moguce titule, a tada nijedna nije bila lazna, jer se niko nije mogao kititi tudjim perjem ili onim koje ne zasluzuje. Sada ucenike te skole ne mozete zateci na takmicenjima kako se nadmecu za sto vece pozicije na pobednickim postoljima, niti na recitatorskim skupovima, niti na konvencijama, ali zato svakodnevno mozete naci poneku grupu omladinaca iz te skole iza biblioteke, kako koriste alkohol, marihuanu ili heroin da postignu "zavidne uspehe u duhovnom uzdizanju". Naravno, to su i dalje deca doktora i profesora, istih onih koji su tu Gimnaziju pohadjali, ali oni se trude da svojoj deci obezbede "normalan" i "moderan" zivot, pa ih ne pitaju zasto dolaze pijani ili tesko omamljeni kucama, ili zasto beze sa casova ili zasto su zaglavili i prenocili u zatvorskoj jedinici zgrade gradskog odeljenja Ministarstva za Unutrasnje Poslove. Njihova deca to pametno koriste, pa se trude da im zivot bude prepun svakodnevnih testiranja kako sitnijih kriminalnih radnji, tako i svake vrste opijata i tableta za smirenje. Masallah za tu nasu omladinu. Da ne budem samo kriticar, postoji i grupa dece koja je ostala privrzena nekim zakonima normalnog sveta, pa ne provode skolske casove po gradu, nego su zaista u skolama, sa tasnama na ledjima, a cuo sam da cak i uce ponesto. Da li je to legenda samo ili ne, zaista ne znam, ali ni oni nisu previse kvalitetni niti cvrsti u svojim stavovima, jer se previse trude da budu "jedinstveni" i "moderni", pa imamo dosta sitnijih mangupa, koji se iz petnih zila trude da budu sa obe strane zakona, ali im to nikako ne uspeva, jer im mozak nije toliko razvijen. Pojedincima i veoma maloj grupi iskrenih i vrednih radnika i ucenika, svaka cast i moje postovanje i najlepse zelje po pitanju uspeha i prosperiteta, ali na kraju samo jedna mala zamerka. Ti koji zaista imaju neke sanse za uspeh grabe noktima i ne pustaju, ali se natrag u Pazar vecina nikada ne vrati, pa nas grad ostaje na milost i nemilost divljacima i neobrazovanim ljudima u odelima, koji samo umeju da "pametuju", a to je po nas ovih zadnjih godina pogubno. Moja molba njima bi glasila, da idu i traze znanje na kraj sveta, ali da se na kraju svog intelektualnog razvoja i istrazivanja vrate i to znanje ovde primene i nama pomognu, nece im zaboravljeno biti, niti ce ih iko odbiti. Toliko o Gimnaziji, na redu je famozna Ekonomska skola i modna pista sa gomilom dece koja sanja snove koje ne moze potkovati znanjem niti bilo kakvim drugim kvalitetnim sposobnostima. Tu su skolu pohadjala deca iz srednjih staleza i deca onih ljudi kojima je vera bila vaznija od novca i partijskog uspona u vreme komunizma. Nisu ni oni zaostajali za Gimnazijom previse, samo je od njih retko ko otisao na dalja skolovanja po zemlji i inostranstvu, vec su se skoro svi udomili i zaposlili. Sada je ironija uzela maha i njeni ucenici pariraju Gimanizijalcima, ali ne po znanju i trudu u intelektualnom usavrsavanju, vec u ekcesima i problemima kako sa skolskim nastavnicima, tako i sa narodom koji koraca ulicama koje okruzuju ovu skolu. Pa kada je odmor izmedju casova, ulice su prepune zenskih pramenova i muskih misica koji ponosno paradiraju gore-dole ne bi li privukli paznju suprotnog pola i slucajnih prolaznika koji sa sigurne udaljenosti posmatraju cirskuske parade u neverici i negodovanju. Obrazovanje je skoro i zaboravljeno, pa sam slusao price kako "jadni" nastavnici posmatraju pijane sinove bogatih kriminalaca koji se teturaju po ucionici praveci totalni haos, slusao sam kako prete nastavnicima i kako ih na kraju, podmicuju za uspeh i ocene, preko potrebne da bi se upisao neki "prestizni" univerzitet u nasoj "prestiznoj" drzavi, ali ne zbog obrazovanja, vec zbog konstantnog hvalisanja roditelja po gradu. Tu i tamo se pojavi po neki cisti um, koji stremi znanju i uspehu, ali tokom cetvorogodisnjeg skolovanja podlegne uticajima veoma loseg i neobrazovanog drustva ili kao i oni koji pohadjaju Gimnaziju, bezi glavom bez obzira, makar i u Afriku. Na trece bih mesto stavio Medicinsku skolu iz koje izlaze "doktori" i "medicinske sestre" koji su kadri samo da vam pomognu u tranziciji sa ovoga sveta na drugi ili da od vase ruke naprave tablu za pikado, pokusavajuci da vam pronadju venu. Pre su izlazili i istu pohadjali samo sinovi zaista kvalitetnih i pametnih doktora i doktorica, pa su uspeh i znanje, a i kultura bili na zavidnom nivou. Tokom losih devedesetih i jos gorih proteklih devet godina ovog novog milenijuma ova je skola postala staciste osoba koje nemaju nista od gore navedenog, pa je znanje zamenjeno neznanjem i potpunom zeljom za jos vecim neznanjem, uspeh je zamenjen ravnodusnoscu i vezama koje nikada nisu omanule u svom cilju da neobrazovane zaposli na veoma vazna mesta koja zahtevaju samo obrazovanost u ogromnim kolicinama, a kultura je zamenjena nekulturom i potpunim uprostavanjem recnika na psovke i ogovaranja. Takvi su nasi buduci doktori i "uvek nasmejane" i "druzeljubive" medicinske sestre, a nas to ne brine, iako se posle svake trece operacije pacijent otvara da se izvade zaboravljeni novcanici, kljucevi i sundjeri koristeni za vreme operacija. Ne treba ih kriviti, valjda su toliko zabrinuti za stanje svojih pacijenata da im ostavljaju poklone sa lepim roze karticama na kojima pise : "Zelimo vam sto brzi oporavak", a nikako da shvate da stara izreka : "Poklon je najdrazi kada je pored srca", nije bukvalisticki izrecena. Na kraju ide Tehnicka skola, jedino mesto koje je bilo i bice skola za sitne majstore, mehanicare i lezilebovice koji se, nazalost, jedini trude da budu pametni, samo je to kod njih pod znacima navoda, pa znamo da u tome, kao ni u cekanju da se kokoska sama zakolje, ocisti i ispece, nema nade. Zalim nastavnike koji beze ponekada i sami sa svojih predavanja, jer ne smeju da dodju i zapocnu ocenjivanje ucenika koji ne samo da nista ne znaju, vec su zbog toga i veoma ljuti, pa ce nozem ili bilo kojim sredstvom za povredjivanje pripretiti nastavniku, kojem je drazi zivot, nego davanje jedinice osobi koja ne zna ni da cita, a kamoli da bude razumna. Tu skoro i da nema pojedinaca koji streme ka uspehu, kao privid se ponekada pojavi neki vredni mladic ili devojka, ali je to desavanje redje nego pojava Halejeve komete koja se pojavljuje svakih 76 godina. Zalosno stanje cak i u redovima najmladjih umova u razvoju, nastajanju i afirmisanju. Umesto da ih kontrolisemo, receno nam je da je to lose i da ce se sami snaci, ali oni to nikako da postignu, nikako uspeh da definisu i ka istom streme, vec im je drazi pad i ponor, mrak i nistavilo, iznad truda, ucenja i zraka intelektualnog sunca koje je odavno kod nas dobilo pomracenje. Pitam se, kada ce nas opet to sunce obasjati?