Kazu da nema lepseg prizora od pustinjske ruze, te tajanstvene biljke sa prelepim laticama nevino uvijenim u krug, koja se bori za opstanak, iako izgleda neznije od decijeg dodira, sa okrutnim uslovima i vrucinama, sa nestasicama vode i vetrovima koji ne donose odmor i olaksanje sa sobom, vec kruti pesak i vreo vazduh, pa mi se cini da bi se i William Wallace predao na milost i nemilost cudovistu poznatom kao pustinja. William Wallace je tokom citavog svog zivota prkosio Englezima i njihovim zakonima koji su samo njima odgovarali, a neodgovaranje nizim stalezima nije bila briga ovim aristokratskim debilima, koji su po citav dan lovili zeceve, pecali ribe i varali zene. Niko se nije smeo pobuniti do Williama, on je postao zastitnik ljubavi, zastitnik ponosa i dostojanstva ljudskog, zastitnik svega pravicnog i ispravnog. Kao i svaka prica, istinita ili fiktivna, postoji mracna i bolna strana ove price, ali da pocnem od pocetka, nudeci kratak pregled ove prelepe ljubavne legende. William je pre svega zeleo da bude normalna osoba, ako je iko mogao to biti u tim mracnim i suludim vremenima, cak je imao i svoju devojku koju je zavoleo i zazeleo zivot da provede pored nje. Ali avaj, Engleski baroni i lordovi kao da nisu imali dovoljno bludnih radnji po svojim dvorovima i kucama, vec su izglasali zakon koji zahteva da svaka zena sa Skotskih krajeva prve bracne noci bude baronova ili lordova, u zavisnosti ko vlada odredjenim delom te divlje zemlje, a ne onog coveka za kojeg se udala. To je bilo nedopustivo za Williama i on se tajno ozenio svojom mladom, imajuci retku privilegiju da ona, kako i svi normalni zakoni nalazu, bude njegova od prve do zadnje noci njihovih zivota. Kasnije ih hvataju, jer svako malo mesto ima glasnike koji ce i od najsitnijih sumova napraviti price, pa je njegova mlada zavrsila svoj zivot tragicno. On u besu uzima mac i ubija sve vojnike jedne primitivne Engleske kasarne i zapocinje borbu i otpor za pravicnost i slobodu koja ce biti inspiracija mnogima, a mnogima nauk da zlo nikada ne prodje nekaznjeno. Kakve ovo veze ima sa mojim gradom? Pa, osim sto nemamo taj brutalni i odvratni zakon na pravo "prve bracne noci", niti smo pod okupacijom ijedne druge zemlje i njihovih kraljeva i vladara, mi smo ostali duboko u tami srednjovekovnoj, sa nedostatkom razumevanja i normalnog nacina zivota koji je mozda i tada postojao. Pa imamo i dalje sitne uhode, jer je ovo i dalje mali grad sa gradjanima koji imaju predugacke jezike i prevelike usi koje cuju i ono sto se cuti ne moze, sa ocima koje vide ono sto se nije desilo, pa te djavolje zablude ubijaju nas i svaku personu kojoj je stalo do normalnog zivota u ovoj zabiti u kojoj manjka i kultura i ljuskost i ljudski intelekt. Ja imam moj svet, moju lepsu polovinu, ili bolje receno lepsu verziju sveta, moj pogled na dugu iz prvih redova, moj privatni Raj. Postujem Boziji zakon koji mi nalaze da ce ona moja biti kada se spojimo u bracnoj zajednici, postujem i tudju privatnost, pa ne gledam razbacane "higijenske gumice" po ulicama kao da su ispljunute zvake i ne gledam parove kojima blud ne predstavlja problem niti izvor srama cak ni na javnim mestima, ali oni i svi ostali "vernici" i "posteni ljudi" pokusavaju svakodnevno da izvrnu moj ostri pogled na svet, moju borbu za pravicnost i normalnost medju zamucenim umovima. Pa sam dozivljavao da me prozivaju osobe sumnjivjih morala od "nocnih dama" koje za jeftin novac nude kratko zadovoljstvo. Moja borba ponekada izgleda bezuspesna, slabasna, nikakva, pa se zapitam ko sam ja i da li imam pravo da se mesam u vec dobro promesane i zamucene ljudske odnose i nacine zivota u ovom gradu. Ko ce mi verovati, kada ne veruju ni sopstvenim ukucanima? Na kraju mojih ponekada beskonacnih razmisljanja ja se setim ovog coveka, nepokolebljive sile dobra i stava koji ga je odveo u smrt, ali one koji su ostali da zive nakon njega je taj stav odveo ka svetlu i dobru, ka istini i pravdi, a za to se vredi boriti, za to vredi ziveti i vredi zivot za istinu i slobodu duha ljudskoga dati. Zato, William Wallace sam ja, a ja samo zelim da imam bistriju viziju buducnosti i ljubav za koju se borim, u koju verujem, bez slepih ociju koje navodno vide sve i brze od vetra seju seme lazi i obmana. Zato dizem nevidljivi mac, za svetlo i buducnost, za pravdu i normalnost, za nas i nasu decu, za snove i nepokolebljivu veru, za ljudskost.
Нема коментара:
Постави коментар